““ Ljudi vole zabavljače ne zbog njih samih nego zbog prijatnosti koje nam pružaju u društvu. Dakle oni čiji je motiv prijateljstva koristoljublje vole drugog zbog spostvene koristi, a prijateljstvo onih koji vole zbog prijatnosti i uživanja zasniva se na onome po čemu je to prijatno za njih. Nije, dakle neko predmet njihove naklonosti odnosno prijateljstva zato što poseduje te i te moralne kvalitete, to jest što je takav i takav, nego zato što im je koristan ili prijatan. Takva prijateljstva se zasnivaju na slučajnim, spoljnim obzirima; prijatelj tu nije voljen kao ličnost, nego zato što u jednom slučaju pruža korist a u drugom uživanje. Zato se ovakva prijateljstva lako rasturaju, budući da obe strane ostaju iste, hoću da kažem, čim prestanu da budu korisni ili da pružaju zadovoljstvo, gasi se i naklnost prema njima. A korist nije održiva stalno, nego varira prema prilikama. Zato, razume se, čim iščezne takav razlog prijateljstva, isčezava i prijateljstvo, jer se samo na takvim spoljnim okolnostima zasnivalo””
