““Šta bi bilo kada bih ti sad rekao, bez glupiranja, da kroz ova vrata ulazimo u tajni svet u kojem niko ne može da nas vidi i takne, svet u kome ću te voleti više od samog života? Znam da nije palata. Možda je samo bedna baštenska šupa, ali je i šupa u kojoj želim da te obožavam i volim ne traćeći više ni sekund svog kratkog života u ovom zlokobnom svetu. Možda smešno zvuči, ali došla si u leto mog života. Ja nisam star, ali nisam više ni mlad, i poznajem sebe. Ti si jedina žena mog života, žena koje ću se setiti na samrti. (...) Benja je uze u zagrljaj i ona po njegovom pogledu i čvrstini njegovih usana nasluti da ozbiljno misli ono što je rekao, da je stvarno voli i da je ovaj trenutak, u njihovom intimnom svetu, jedan od onih svetih događaja koji se zbivaju jednom ili dvaput u životu, a nekome se nikada i ne dogode.””
