““Prošlost u vama živi u obliku uspomena, ali uspomene same po sebi nisu problem. Zapravo kroz uspomene možemo učiti iz prošlosti i prošl ih pogrešaka. Tek kad uspomene, odnosno misli o prošlosti, potpuno ovladaju vama, pretvaraju se u teret, postanu problematične i postanu dio vašega osjećaja vlastitog identiteta. Vaša osobnost, uvjetovana prošlošću, tada postaje zatvor. Uspomene su vam prožete osjećajem vlastite osobnosti, a kroz priču opisujete sebe onakvim kakvim se smatrate. To »malo ja« je privid koji prikriva vaš istinski identitet bezvremene i bezoblične Prisutnosti.””
