“Sad, kada se ne nadam više da ću hodati obalom u Skagenu, ili sedeti i luci u Tronjemu, ili igrati sa studentkinjama… — Miloš Crnjanski Copy Share Image
“Čovek koji manje živi, a više misli, postaje sve hladniji i, kao neki kristal, tvrđi. Postaje irealan. Propušta svetlost i ona se… — Miloš Crnjanski Copy Share Image
“U ljudskom sećanju čuje se šapat tolikih, nama dragih, i nestalih, bića, plač tolikih mrtvih, a čuju se i zvona, grmljavine, jauci,… — Miloš Crnjanski Copy Share Image
“Sumatra Sad smo bezbrižni, laki i nežni. Pomislimo: kako su tihi, snežni vrhovi Urala. Rastuži li nas kakav bledi lik, što ga… — Milos Crnjanski Copy Share Image
“A što se tiče drveća, ja sam imao u Rimu jednu, „svoju“, piniju, koju sam mogao da vidim i sa svojih prozora.… — Miloš Crnjanski Copy Share Image
“Stariji oficir, koji ne voli rodomontade svog mlađeg druga pita, ima li nešto, osim violin, da se vidi u Kremoni ? Ima… — Miloš Crnjanski Copy Share Image
“Pisaću, vrlo kratko, o pozorištima. U njima vrvi svet, i gleda toalete. Na galerijama se ljubi. Uostalom, u tome ima tradicija. Visoko… — Miloš Crnjanski Copy Share Image
“Zašto bi to bilo tako smešno, da ja mislim na ugašene vulkane, a da sam i Vezuv zavoleo, kao vulkan. Išao sam… — Miloš Crnjanski Copy Share Image
“Jutro je, međutim, u Rimu, vanredno. Sunčani zraci padaju ukoso, a blago, kao mesečina, koja se žuti i koja je topla, a… — Miloš Crnjanski Copy Share Image
“Nasred trga, oko Piramide Napoleonove, vrte se sjajni automobili. Ne zato što tehnika napreduje, nego je to uspomena na karusele. Ta sjajna… — Miloš Crnjanski Copy Share Image
“Živeti po svojoj volji, bez ove strašne zbrke, idući za svojim životom, za koji se i rodio. Idući nečem vanrednom, što je kao nebo… — Miloš Crnjanski Copy Share
“Stariji oficir, koji ne voli rodomontade svog mlađeg druga pita, ima li nešto, osim violin, da se vidi u Kremoni ? Ima nešto da… — Miloš Crnjanski Copy Share
“Jutro je, međutim, u Rimu, vanredno. Sunčani zraci padaju ukoso, a blago, kao mesečina, koja se žuti i koja je topla, a ti zraci… — Miloš Crnjanski Copy Share
“U ljudskom sećanju čuje se šapat tolikih, nama dragih, i nestalih, bića, plač tolikih mrtvih, a čuju se i zvona, grmljavine, jauci, pa i… — Miloš Crnjanski Copy Share
“Sad, kada se ne nadam više da ću hodati obalom u Skagenu, ili sedeti i luci u Tronjemu, ili igrati sa studentkinjama u Upsali,… — Miloš Crnjanski Copy Share
“Čovek koji manje živi, a više misli, postaje sve hladniji i, kao neki kristal, tvrđi. Postaje irealan. Propušta svetlost i ona se u njemu… — Miloš Crnjanski Copy Share
“A što se tiče drveća, ja sam imao u Rimu jednu, „svoju“, piniju, koju sam mogao da vidim i sa svojih prozora. Ona stoji… — Miloš Crnjanski Copy Share
“Sumatra Sad smo bezbrižni, laki i nežni. Pomislimo: kako su tihi, snežni vrhovi Urala. Rastuži li nas kakav bledi lik, što ga izgubismo jedno… — Milos Crnjanski Copy Share
“Jan Majen i moj Srem, Pariz, moji mrtvi drugovi, trešnje u Kini, Priviđaju mi se još, dok ovde ćutim, bdim, i mrem, I ležim,… — Miloš Crnjanski Copy Share
“Pisaću, vrlo kratko, o pozorištima. U njima vrvi svet, i gleda toalete. Na galerijama se ljubi. Uostalom, u tome ima tradicija. Visoko gore, sad… — Miloš Crnjanski Copy Share
“Kao oko mrtvaca jednog sjaje oko našeg vrta bednog, fenjeri. Da l' noć na tebe svile prospe? Jesi li se digla među gospe? Gde… — Miloš Crnjanski Copy Share
“Nasred trga, oko Piramide Napoleonove, vrte se sjajni automobili. Ne zato što tehnika napreduje, nego je to uspomena na karusele. Ta sjajna zvezda vrtloga… — Miloš Crnjanski Copy Share
“Zašto bi to bilo tako smešno, da ja mislim na ugašene vulkane, a da sam i Vezuv zavoleo, kao vulkan. Išao sam čak do… — Miloš Crnjanski Copy Share
