““Svako leto krajem avgusta i početkom septembra preko Prinčevskih ostrva preleću jata roda koja stižu sa severozapada, sa Balkana, spuštajući se na jug da tu provedu zimu. I sada sam izlazio u baštu dok su preletala jata roda kao u mom detinjstvu i zadivljen posmatrao odlučno i misteriozno putovanje "hodočasnika", čiji se lepet krila mogao čuti u tišini. Kad sam bio dete, dve nedelje po prolasku jata roda, s tugom bismo se vraćali brodom u Istanbul. Dok bih kod kuće čitao tri meseca stare vesti u novinama okačenim na prozore i požutelim od letnjeg sunca, osećao bih se opčinjen i razmišljao koliko vreme sporo prolazi.””
