““VLADAR IZ ZAPADNE LIBIJE Uglavnom se svideo u Aleksandriji, za tih deset dana svoga boravka, Menelajev sin Arispomen, vladar iz zapadne Libije. Kao ime, i odeća mu, uljudno, helenska. Rado je prihvatio počasti, ali ih nije tražio: bio je skroman. Kupovao je helenske knjige, mahom iz istorije i filosofije. Iznad svega, bio je škrt na rečima. Mora da je dubokih misli, govorilo se, a prirodno je što takvi ne pričaju suviše. Nije bio dubokih misli, niti čega drugog. Sasvim običan, smešan čovek. Uzeo je helensko ime, odevao se poput Helena, a naučio je, manje-više, i da se ponaša kao Heleni. U duši je strepeo da slučajno ne pokvari povoljan utisak ako govori helenski sa strašnim varvarizmima, a Aleksandrinci bi ga otkrili, već po svom običaju, nesrećnici. Stoga se ograničio na malo reči, pazeći sa strahom na padeže i na izgovor; i nisu ga malo mučili ti razgovori koji su se gomilali u njemu.””
