““Sultan Abdulhamid Drugi je upamćen kao čudan vladar. S jedne strane uveo je mnoge novine, tursko društvo se ubrzano otvaralo, reforme su se množile, prevođene su knjige, železnica se granala... Ali, s druge strane, Abdulhamid je panično strahovao za sudbinu starog uređenja države. Ustav je ukinuo nekoliko dana pošto je stupio na snagu, Skupštinu je svojevremno očas raspustio, da bi je iznova sazvao tek nekoliko decenija kasnije... Protivnici su uhođeni. Potkazivanje je postalo uobičajeno. Bilo je posla i za one koji tiho zatežu svileni gajtan oko vrata. Naročita komisija se brinula da određeni izrazi ili imena nikada ne budu upotrebljavani u svemu što se objavi. Za nepostojeće reči su proglašene: „sloboda“, „revolucija“, „štrajk“, „anarhija“... Opet, neke druge reči nisu proterane, već su bile samo malo drugačije objašnjene. U Osmanskom rečniku štampanom 1905. godine definicija reči „demokratija“ glasila je: egzotična ptica iz Amerike. Nešto dalje i reč „tiranin“ imala je slično tumačenje. Uopšte, sastavljač rečnika se dosetio da jedan broj nezgodnih pojmova može da objasni kao ovu ili onu ptici iz ovog ili onog kraja Zemljinog šara. Za vreme boravka Franca i Rudija Prohaske u Istanbulu, nedavno objavljeni rečnik je bio omiljen predmet podsmeha. Narodna razonoda. U kvartu Fanar, pa u delu grada između Bešiktaša i Rumeli Hisara, čak i u glavnoj ulici Peri, trgovci su „ispod ruke“ nudili „živu robu“ najčudnije moguće imenovanu. A bile su to prekomorske ptice – uglavnom papagaji dospeli iz Australije ili Južne Amerike. – Demokratija... – došapnuli bi oni mogućem kupcu zagledanom u kakav kavez sa naročito raznobojnim papagajem. – Tiranije... – došapnuli bi drugom mogućem kupcu zagledanom u susednu krletku sa nešto manje raskošnom pticom.””
