Toga Quote by Borislav Pekić

““Čovek nije pripremljen ni za jedno prirodno iskušenje. Tehnološki progres pokvario mu je ili iznađao gotovo sve odbrambene mehanizme što ih je iz životinjskog sveta preneo u svoj. Ne može više gospodariti prirodom planete. Može jedino od nje bežati. Takozvano pobedničko stupanje na Mesec, u stvari, prvi je korak u bekstvu sa Zemlje, njegov totalni poraz. Jer, ideja o bekstvu zabluda je kolektivne mašte, koja ne zna kuda će. Na drugim planetama, čak i ako do njih na vreme stigne i na vremene se tamo ukoreni, druge su prirode, o kojima još manje znamo nego o ovoj, koju smo iz straha i neznanja propustili da podjarmimo. Čovek, naravno, ne mora bežati. Alternativa je ostati i hermetički se od prirode ograditi. Crkavati poput emigranata u veštačkim uslovima azila neke mehanizovane neprobojne kupole, gde je rađanje prosto prelaženje iz smrti u smrt, iz groba biološke u grob automatizovane materice. Jedini stvaran, logički, inteligentan, a iznad svega ljudski izlaz je ostati ovde, na bojištu i pobediti prirodu. A pobediti znači promeniti. I to ne onu spoljnu. Promeniti prirodu u nama. Podići je daleko iznad razine spoljnih uslova. Ukratko – NAPRAVITI NOVOG ČOVEKA. Napraviti ga na planu koji je fundamentalan i finalan. Menjati ga duhovno, moralno, socijalno – ono što se evo već hiljadama godina sa sve jadnijim uspehom čini – besmisleno je. To ne funkcioniše, prosto ne pali. Ak i ako su dobre, promene nisu trajne. Istorija se ne nasleđuje, ona umire sa svakom biološkom generacijom. I sa svakom novom rađa se kao nešto novo, što nikakvih izgleda nema da preživi tvorce. Ono što se nasleđuje, prosečnost je. Kao i u prirodi, ne nadživljavaju najjači. Najjači i najslabiji nestaju. Ostaju oni sa zlatne sredine, oni prosečni. Prosečnost se uvećava; postaje sve prosečnija, jer u prosečnom svetu nestaju najmanje prosečni, a ostaju oni koji su to najviše. Ostaje čovek za jednu sezonu, prosečan otpadatak vrste. Sa prirodom se može boriti, prirodu može pobediti jedino natčovek za sve sezone. Biće koje u sebi sadrži sve najvitalnije osobine faune i flore. Biološki univerzalno stvorenje naoružano svim odbrambenim mehanizmima, koji su sada neracionalno razbacani po molekulima DNK i genima međusobno antagonističkih vrsta.””

— Borislav Pekić