“Kakvi smo mi to ljudi? Kakav smo mi to narod?... Između Azije i Evrope, na granici vera, carstava, ginuli smo nerazumno, više za druge nego za sebe... i ne stekosmo ni jednog vernog prijatelja. Taj nesrećni i prokleti srpski narod!… — Dobrica Ćosić Copy Share Image
“Boriti se može protiv careva, tirana, papa, lopova i medveda, pitona i krokodila. Sićušnu vašku zaludno je ubijati. I smešno je i bezumno ubijati… — Dobrica Ćosić Copy Share Image
“Sve nam se smrklo da ne svane nikad, jer i nema za šta kad nam je sudbina pseća i do rata i u ratu.” — Dobrica Ćosić Copy Share Image
“U tim sećanjima nastoji da ne preobražava činjenice u svoju korist, iako shvata da je u ljubavi to najteže, možda i nemoguće. Ljubav, to odavno zna, hrani se lažima, ponekad uspešnije no istinama. A ishod tih preživljavanja i obuzetosti ipak je isti: i s tugom i s ozarenošću uviđa kako nema prava da joj išta zameri, a najmanje da se… — Dobrica Ćosić Copy Share
“Svet je odvratan prosto zato što su ljudi u ogromnoj većini najobičniji glupaci. I sve su nesreće odatle. Iz gluposti.” — Dobrica Ćosić Copy Share Image
“Smatram da je Bog prvo veliko pitanje mladosti. Na njega se mora bez tuđe pomoći odgovarati sebi. Čovek najpre treba da se odredi prema… — Dobrica Ćosić Copy Share Image
“Samoća je sudbina i prokletstvo svakog ko raspolaže moćima koje nema ljudska većina.” — Dobrica Ćosić Copy Share Image
