““Ko nijedan tuđi predeo ne može da učini svojim, ko ni u jednoj stranoj zemlji ne može da se zagreje, kome neki ovlaš dokučeni predeo ne može kasnije da znači neku vrstu povratka kući, - njemu nedostaje ono najdublje i jednak je čoveku koji izvan dečje sobe i rodbine ne mođe da shvati nijednog čoveka, ne može sa njim da razgovara i da ga voli. Vredan čovek oseća da je u srodstvu, ne samo sa svojim rođacima i okolinom, već sa životom svakog čoveka i sa životom prirode. Osećanja nenaklonosti ne dokazuje suprotno: ona se zasnivaju na saznanju, slutnji, čak i sudelovanju, a ne na ravnodušnosti. Ono što mi se ne dopada ne živi u meni duže od onoga što volim. Ali ono što ne poznajem i ne želim da upoznam, prema čemu sam ravnodušan, što mi ništa ne znači, to za mene i ne postoji, - i ukoliko je toga više, utoliko ja sam niže padam.””
